woManhattan

Želite da živite u nekoj od svetskih metropola? Evo kako možete – potpuno legalno!

New York City, Lower Manhattan, view from Brooklyn Bridge Park / / Photo: Bojan Bokic

Mnogi mladi u našoj zemlji, pa i oni nešto manje mladi, sanjaju o tome da budu stanovnici Milana, Pariza, Minhena, Beča, Londona, Njujorka, Melburna, međutim mnogi odustanu od svojih snova, verujući da ne postoji način da se to desi, a da se ne krši zakon.

Ukoliko imate non-EU pasoš do viza nije lako doći, ali načini ipak postoje. Najlakši i najbrži je onaj kojim biste jednim potezom “ubili dve muve” – živeli biste u nekom od najboljih gradova na svetu, uz to biste se i dodatno obrazovali. Način da odete, dakle, jeste da upišete studije u inostranstvu.

Naravno, lakše je to napisati nego zaista učiniti i ovaj poduhvat finansijski može biti veoma iscrpljujuć, ali i ne mora, jer osim što studije mogu biti prilično povoljne, studentska viza uglavnom vam daje mogućnost i da radite, pa se tako izdržavate, a postoji i veliki broj studentskih stipendija, koje će vam pokriti deo, ili čak celokupne troškove.
Tako, sve više ljudi odlučuje se na ovaj način da ode iz zemlje, neki trajno, a neki se nakon završenih studija vraćaju u Srbiju. Ukoliko i vi razmišljate o tome, približavamo vam neke od najpopularnijih destinacija, a za više informacija o fakultetima koje tamo možete da upišete, cenama i eventualnim stipendijama obratili smo se Ana Mariji Marinković iz Ino Agencije, koja predstavlja 200 univerziteta iz celog sveta i preko kojih godišnje iz Srbije na studije u inostranstvo ode više od 300 ljudi.

Melburn je i zvanično najbolji grad za život na svetu / Foto: Pixabay

Melburn je i zvanično najbolji grad za život na svetu / Foto: Pixabay

Zašto Melburn?

Pravo pitanje u ovom slučaju je – zašto ne? Već sedmi put Melburn je proglašen za najbolje mesto za život na svetu. Ukoliko ovo nije dovoljno dobar razlog, navešćemo vam još neke: ako živite u Srbiji jedna od osnovnih muka vam je verovatno javni prevoz, a ovde je regulisan savršeno; ako volite da šetate, ovaj grad je prilično lako obilaziti i peške; uvek se nešto dešava – festivali, izložbe, koncerti, marketi, sportski događaji, svakodnevno možete da radite nešto drugo (u slučaju da vam ikada dosadi odlazak na plažu); ako volite kafu – ovde je ona najbolja na svetu; noćni život u Melburnu je sjajan, a posebno se ističe po barovima na krovovima i skrivenim pabovima. Dovoljno da vas ubedi da se pakujete? Nama jeste!

A kako?

Ana Marija: Australija jeste skuplja za studije od Evrope, po rangu cena je slična Kanadi… Skuplja od Evrope, jeftinija od Amerike. Za Australiju postoje research stipendije za Master i doktorske studije, o tome smo pisali kod nas na Kakonamaster sajtu. Mislim da su one najelegantniji način da se studira u Australiji, s tim da se mora imati u vidu da je to za kandidate koji imaju akademski kapacitet i nivo engleskog jezika da rade kao istraživači na fakultetima. Univerzitet u Melburnu takođe nudi ovakve stipendije.

Njujork je centar sveta, mesto gde svi žele da budu / Foto: Bojan Bokić

Njujork je centar sveta, mesto gde svi žele da budu / Foto: Bojan Bokić

Zašto Njujork?

Već je poznato – ako uspete u Njujorku, možete da uspete bilo gde. Osim toga, ovo je grad koji NIKADA, ali zaista nikada ne spava, uvek se nešto negde dešava i ako vam je ovde dosadno, onda je definitivno do vas; ne postoji hrana na svetu koju ovde ne možete da probate, tako da ni vašem nepcu neće biti dosadno; svaki deo ovog grada je potpuno drugačiji od drugih, za samo nekoliko minuta šetanja proći ćete kroz nekoliko različitih svetova; ljudi ovde žive onako kako žele i baš ih briga za tuđe mišljenje – ovo se već na prvi pogled vidi na izboru garderobe, svi nose šta god žele, a ne ono što je u trendu i niko ih ne gleda popreko zbog toga; ovo je najbolje mesto na svetu za šoping – koliko god da vam je dubok džep, ovde ćete naći nešto za sebe; umetnost je ovde na svakom ćošku, bukvalno – čak su i zidovi zgrada ovde umetnička dela; u Njujorku možete da isprobate najluđe stvari i čega god da se setite – sve možete da prodate i od toga možete da zaradite; metro je savršen, tačka; ovde možete jesti (odličnu) pizzu za dolar; ako ste fan filmova – svakodnevno se na ulicama Njujorka nešto snima, pa možete i sami postati deo nekog ostvarenja; kažu da je ovo najbolji grad za one koji su singl; i za kraj – Central Park, jer bolji razlog nije potreban.

A kako?

Ana Marija: Njujork ima dosta univerziteta i ponuda studija je šarenolika. Postoje veoma skupe studije, kao i one povoljnije na community college instuticijama… Što se tiče stipendija, moram da budem iskrena i da kažem da je dobiti punu stipendiju u Njujorku izuzetno teško, jer je konkurencija veoma ozbiljna – ceo svet hoće tamo. Lakše je dobiti umanjenje školarine. Čak i sa stipendijom, kandidati moraju da dodaju lični novac da bi preživeli, jer je grad jednostavno veoma skup. Ipak, kada dobijete studentsku vizu, možete da radite part-time, do 20 sati nedeljno.

Milano je jedan od omiljenih gradova za studije / Foto: Bojan Bokić

Milano je jedan od omiljenih gradova za studije / Foto: Bojan Bokić

Zašto Milano?

Za ovaj grad najpre će se odlučiti oni koji ipak više vole Evropu, a ljubitelji su mode. Takođe, ako se neko namrštio na ono da je u Australiji najbolja kafa na svetu, onda su to oni koji su je probali u Italiji. Dakle, ljubitelji kafe i odlične hrane (sladoled da i ne pominjemo), Milano je grad za vas, ali i za one sportske tipove koji bi ga najradije obilazili biciklom; ovde je uvek ok naručiti aperitiv, dakle nikada nije loše vreme za malo alkohola; Nedelja mode ovde traje dve nedelje; ukoliko nekoga želite da sretnete uveče, znate gde će biti – u jednoj od tri ulice gde se izlazi; grad je sjajno lociran i odatle ste za dva sata avionom gde god poželite – Grčka, Nemačka, Francuska, Velika Britanija… pa i nazad u Srbiji, ako vam nedostaje.

A kako?

Ana Marija: Milano je postao jedan od hit gradova za studije iz dva razloga. Prvi je jer ima 4 poznata univerziteta koja privlače studente iz celog sveta: Biznis školu Bocconi, veliki tradicionalni Univerzitet Cattolica, čuveni tehnički i arhitektonski univerzitet Politecnico di Milano i najstariji modni institut na svetu Istituto Marangoni. Drugi razlog je što se u Italiji lakše dobijaju umanjenja školarine ili stipendije za troškove života. Ceo italijanski sistem je orijentisan na pomoć studentima, te se zbog toga, a i dolce vita, sve više odlučuju za Italiju.

Pariz je uvek dobra ideja / Foto: Pixabay

Pariz je uvek dobra ideja / Foto: Pixabay

Zašto Pariz?

Ne postoji apsolutno nijedan razlog zašto NE Pariz. Ali navedimo samo neke razloga zašto DA – prvo i najvažnije za ovaj tekst, visoko obrazovanje ovde je veoma povoljno i cene godišnjih studija počinju već od 150 evra; ne mnogo manje važan plus je francuska kuhinja, prema mišljenju mnogih stručanjaka najbolja na svetu (i oni sirevi, i vino, i… SVE); u svakom od 20 arondismana nalazi se skriveno, a i manje skriveno kulturno blago – muzeji, kulturni centri, istorijske građevine otvorene za javnost – a odlična vest je da je u većinu njih nedeljom slobodan ulaz; kao i Milano, dobro je pozicioniran i odatle je lako stići vozom do Londona, busom do Španije, avionom bilo gde – pod uslovom da želite da napustite ovaj fenomenalan grad i na jedan dan.

A kako?

Ana Marija: Kao neko ko je diplomirao na Sorboni, Pariz će uvek imati mesto u mom srcu. Studije zaista nisu skupe na državnim univerzitetima, Sorbona košta 1.500 evra. Ono što ljude često koči je neznanje francuskog, jer mi smo region orijentisan na engleski i nemački, a drugi razlog su troškovi stanovanja u Parizu. Ovaj grad je bio i ostao prilično skup, te tu treba imati malo dublji džep. Ipak, život jeste jedinstven i uglavnom ljudi ne žale kad potroše u Parizu 🙂 Francuski institut u Srbiji i francuska organizacija Campus France daju stipendije za studije u Francuskoj, ali je znanje francuskog vrlo bitno za dobijanje stipendije.

Mnogo ljudi iz Srbije odlazi baš u Minhen na studije / Foto: Bojan Bokić

Mnogo ljudi iz Srbije odlazi baš u Minhen na studije / Foto: Bojan Bokić

Zašto Minhen?

Manje je poznato da veliki broj ljudi iz Srbije želi da ode baš u Minhen na studije. Koji su razlozi za to, naravno, pored toga što su školarine veoma povoljne i činjenice da se baš ovde održava Oktoberfest? Minhen je veoma zelen, sa preko 20 parkova u njemu, a iako je treći najveći grad u Nemačkoj, ima oko 1.3 miliona stanovnika, pa nije prevelik i nemate u njemu utisak da ste u nekoj ogromnoj užurbanoj metropoli. Javni prevoz u Minhenu je perfektno regulisan, jedan je od najbezbednijih gradova u regionu, a uz to je i prepun kulture i istorije.

A kako?

Ana Marija: Minhen je najbogatiji i najrazvijeniji nemački grad, ali i najbliži veći nemački grad Srbiji, te naših ljudi tamo ima više nego što biste očekivali. Univerziteti su uglavnom državni, Tehnički univerzitet TUM spada u top 50 na svetu, i odličan je za studije tehničkih nauka. Biznis škole su uglavnom privatne, i najpoznatije su Munich Business School i European Business School Munich. Što se tiče stipendija, postoje stipendija DAAD i BAYHOST, ali je skoro nužan preduslov znanje nemačkog.

Beč nije bez razloga prozvan "treći najveći srpski grad" / Foto: Bojan Bokić

Beč nije bez razloga prozvan “treći najveći srpski grad” / Foto: Bojan Bokić

Zašto Beč?

Ukoliko se nađete u Beču i na jedan dan a uspete da ne čujete srpski, odnosno neki od jezika regiona – onda sigurno niste ni izašli iz smeštaja. Sami odlučite da li je to razlog za ili protiv preseljenja ovde, ali plus je svakako činjenica da je ovaj grad nekoliko puta bio prvi na listi najboljih za život na svetu. Osim toga, Beč je multikulturalni grad, na idealnoj lokaciji, prepun kulture, ima sjajan javni prevoz, zelenilo je svuda oko vas, a ovde se prave i odlična vina. Osim toga, decembar je idealan za provesti u ovom gradu, jer je Beč apsolutno magičan u danima pred Božić.

A kako?

Ana Marija: Beč je već 200-300 godina glavna destinacija za naše studente, mada opada poslednjih 10ak godina, jer sada postoji daleko više opcija za studije na engleskom. Studije na državnim univerzitetima su uglavnom na nemačkom i nisu više besplatne, već koštaju od 1.500 evra godina, na više. Na Master studijama se mogu pronaći i programi na engleskom jeziku, mada je malo jača konkurencija za upis. Mnogi se odlučuju za studije na američkom univerzitetu Webster (kampus Beč) ili univerzitet Modul, koj je u vlasništvu Austrijske privredne komore.

London je glavni grad za inostrane studije / Foto: Bojan Bokić

London je glavni grad za inostrane studije / Foto: Bojan Bokić

Zašto London?

Ovaj grad idealan je spoj tradicije koju čuva i modernog vremena koje je prihvatio i definitivno je sjajan izbor za mesto gde početi novi život. Ali oprez – ovaj grad je sve, samo ne budget-friendly i studiranje ovde može biti finansijski veoma iscrpljujuće. Ipak, ako to možete sebi da priuštite, sigurno se nećete pokajati, jer London ima sve. Mnogo ljudi, različitih kultura, samim tim i ogroman izbor hrane (što je posebno važno ako niste fan britanske kuhinje)… I možda već zvuči dosadno, ali koliko je savršen javni prevoz važan shvatimo tek kada se desi kolaps, kao što je to poslednjih meseci slučaj u Beogradu – a London definitivno ima sjajno regulisan transport i gotovo je nemoguće da se desi da na prevoz čekate duže od 10 minuta. Ukoliko vam ne smeta da u jednom danu promenite tri godišnja doba i tmurno vreme ne može da vam pokvari raspoloženje, ovaj grad na Temzi će vas definitivno oboriti s nogu.

A kako?

Ana Marija: London je bio i ostao glavni grad kada govorimo o inostranim studentima, ali i najskuplji, pa naši studenti i ne idu tako često. Za Master studije postoje Chevening stipendije, s tim da je potrebno da se bude dobar student i 2 godine radnog iskustva. U Engleskoj postoji dosta stipendija za doktorske studije, dok za Master i osnovne studije vrlo retko. Život je prilično skup, te mnogi uzimaju studentske kredite ili se finansiraju iz porodičnog budžeta.

Najsigurnija prečica za studije u inostranstvu

Sada kada znamo gde i kako možemo na studije, zanimalo nas je koji je najlakši put da to ostvarimo. Ana Marija Marinković iz Ino Agencije otklonila nam je i neke nedoumice koje smo imali u vezi sa tim šta agencije zapravo rade, koliko mogu da vam pomognu da odete na studije i da li se isplati angažovati ih.

1. Koje su prednosti angažovanja agencije za ovakve poduhvate? Koji je procenat uspešnosti konkretno Ino Agencije?

Internet nam je dao mogućnost da sami tražimo, raspitujemo se i pravimo životne izbore sa više informacija nego pre 30 godina. S druge strane, dao je više informacija nego što možemo da obradimo i nismo sigurni u validnost svega što pročitamo online. Agencija poput naše radi nekoliko stvari: Predstavlja univerzitete i radi preselekciju kandidata, pa je preko nas lakše upisati, a često i jeftinije, jer možemo da obezbedimo umanjenje školarina. Drugo, mi godišnje radimo sa velikim brojem studenata i dobro znamo razlike među univerzitetima i zemljama. Često je naš savet o izboru idealnog fakulteta bio ključan za uspešnu karijeru posle studija i zadovoljstvo studenta tokom studija. Tu je i administrativna podrška – prijavljivanje i sakupljanje ume da bude vrlo stresno i bez pomoći profesionalca mnogi ne uspeju da se prijave. Za sve koji kod nas uzimaju mentorske pakete dajemo garanciju upisa, i oni će sigurno upisati dobar univerzitet. Procenat uspešnosti je 100%, ali je važno da student i roditelji prate naše savete.

2. Koliko ljudi odavde pošaljete godišnje na studije u inostranstvo?

Oko 500 ljudi godišnje uzme neku od usluga Ino agencije, a po našim proračunima oko 300 ode na studije. Mi imamo kancelariju u Beogradu i Novom Sadu, ali radimo i za Crnu Goru, Bosnu, našu dijasporu… Ako gledamo na nivou Srbije, po podacima UNESCO-A godišnje oko 12.000 naših državljanja upiše studije u inostranstvu, od čega bar 300 ima stipendiju Srbije.

3. Da li pomažete studentima i oko eventualnog dobijanja stipendije i/ili umanjenja školarine?

Apsolutno. Mi na prvim konsultacijama izdvojimo kandidate za koje smatramo da imaju predispoziciju za stipendije, i mnogi su ih uz našu pomoć dobili. Poslednjih godina broj stipendija za Zapadni Balkan je znatno opao, jer su se fondovi preselili u Libiju, Siriju, Ukrajinu… Balkan je 20 godina intenzivno primao stipendije, ali više nije tako i sada samo vrhunski kandidati mogu da ih dobiju. Mi smo iskreni sa svim klijentima i uvek damo našu procenu šta je realno. Svakako, studije na državnim univerzitetima u kontinentalnoj Evropi često koštaju kao i u Srbiji, 1.000 evra i manje, pa većina studenta ide bez stipendije, uz podršku porodice.

4. Koje uslove neko treba da ispunjava da bi mogao da se nada da će njegova aplikacija biti uspešna?

Komisije prestižnih zapadnih univerziteta imaju dosta holističkiji pristup prijemu kandidata nego naši fakulteti gde su jedino bitne ocene. Obraća se pažnju na sve: CV, motivaciono pismo, preporuke, ocene, sertifikati jezika, prakse, iz koje zemlje i škole dolazite, da li imate krivični dosije… Bukvalno sve. Zato je bitno veoma dobro pripremiti svu dokumentaciju, a to je ono što mi radimo.

5. Postoji li starosna granica?

Kada sam studirala u Parizu viđala sam dekice od 70 godina koji idu na master i prate teme koje ih interesuju. Ne postoji gornja granica za obrazovanje jer je to ljudsko pravo. Možda može da bude granica za stipendiju, ali za same studije ne.

1 CommentLeave a comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Želite da živite u nekoj od svetskih metropola? Evo kako možete – potpuno legalno!