woManhattan

Kako sam za dva i po meseca izgubila 17 kilograma – i (p)ostala potpuno zdrava!

protekal-pre-i-posle

Godinama (tačnije, čitavu deceniju) borila sam se sa viškom kilograma – i on je uglavnom pobeđivao. Nisam znala šta nije u redu sa mnom, jela sam kao i u periodu kada nisam imala višak, nisam jela više nego “normalni” (da ne kažem ne-debeli) ljudi, a stalno sam dobijala kilograme.

Probala sam bukvalno sve dijete na koje sam nabasala (za koju god da ste čuli – sigurno sam isprobala), pa ili nisu radile uopšte, ili je efekat trajao taman toliko dok ne počnem normalno da jedem. Hrono ishranom sam za dva meseca skinula kilogram i po, nakon toga sam odustala, iako znam mnoge kojima je ovaj način ishrane promenio i život i telo.

Polako, ali sigurno, postajala sam očajna. Imala sam više od 20 kilograma kojih sam želela što pre da se rešim i nikakvog rešenja na vidiku. Onda sam, zajedno sa još 4 koleginice iz redakcije 24sata.rs (sada Noizz.rs – čitajte ih, sjajni su!) koje su imale isti problem, došla na ideju da napravimo neku vrstu takmičenja i da svaka od nas 5 odabere jednu dijetu i pridržava je se od početka novembra pa do kraja godine. Jedna je odabrala već pomenutu hrono (i sada, godinu dana kasnije izgleda fenomenalno – bravo Dragana), druga je išla na mezoterapiju, treća na mršavljenje akupunkturom, četvrta je probala UN dijetu, a ja sam odabrala dijetu “Protekal“, za koju sam od nekoliko bliskih ljudi čula sjajne stvari.

Stara ja

Ovako sam izgledala…

Foto: Zoran Lončarević za 24 sata

Foto: Zoran Lončarević za 24 sata

A ovo je bila moja priča kada sam počela, odnosno nakon nekoliko nedelja (prenosim bez izmena).

Kilogrami su moj neprijatelj broj 1 više od 10 godina. Borba je umela da bude veoma iscrpljujuća, pa iako se nekada činilo da sam dobila bitku, nikako da pobedim u ratu. A nije sve oduvek bilo tako crno… Prvih 19 godina vrtela sam se oko 60 kilograma, pet gore-dole, što na moju visinu od 174cm nije bilo problematično. Onda su mi zbog zdravstvenih problema lekari preporučili hormone, uz pomoć kojih (a nije da nisam jela) sam u narednih godinu dana dobila 25 kilograma. I tada kreće ljuta borba – skinem 10 kilograma, vratim, skinem 15, vratim… Ispostavilo se kasnije da imam insulinsku rezistenciju, a kako mi genetika “obećava” dijabetes – jasno je bilo da je đavo odneo šalu. Zato je ovo izazov iz kog moram da izađem kao pobednik!

Cilj – da budem potpuno zdrava i da ne budem debela. Dakle, ne tražim mnogo 🙂

Saveznika za svoj izazov sam našla u dijeti “Protekal” i doktorki Svetlani Pejić Gerić, koja je pronašla pravi način da postupa sa mnom, ovako svojeglavom.

– Vreme je da odrastete i da shvatite da vam hrana koju ste do sada unosili nije prijatelj – rekla je. I shvatila sam. Ne znam da li sam odrasla, ali idemo polako, ne može sve odjednom.

Na pregledu sam saznala da u organizmu imam 11kg vode VIŠKA, a da osim toga imam i još toliko sala da skinem. Dobila sam hranu i suplemente za naredne dve nedelje i zadatak da na sledeći pregled dođem sa 5kg manje.

I 12 dana kasnije vaga je pokazivala 5.2kg manje. Sledeći put vidimo se za 14 dana, a ja moram da skinem još 4kg. U međuvremenu su se pojavile omanje komplikacije, u vidu akutne diskus hernije, zbog koje su šetnja i lagane vežbe, koje su mi preporučene, zamenjene ležanjem i injekcijama protiv bolova, ali od dijete ne odustajem, naprotiv.

Hrana koju jedem zapravo su šejkovi, ali veoma raznovrsni – svakodnevno imam tri slatka obroka (doručak, užina pre i posle podne) i dva slana (ručak i večera), između kojih pauza mora biti minimalno 2.5 a maksimalno 4 sata. Posle obroka pijem suplemente koji su mi propisani, a posebno olakšanje mi je što se hrana sprema bukvalno za minut (ili nekoliko minuta, ako npr. puding zahteva hlađenje), pa ne moram da provodim vreme za šporetom (woohooooo).

Prva dva dana dijete nisu bila laka, ne zato što sam bila gladna, nego zato što sam, iz čiste navike, razmišljala šta i kada ću sledeći put jesti. Već treći dan, kada sam ušla u ketozu, stvari su postale mnogo lakše i apsolutno više ni u jednom trenutku nisam osetila glad, niti sam pomislila da mi fali nešto (OK, nikada neću prestati da želim da jedem krompir i kuvani kukuruz, ali u ovoj dijeti postoje odlične alternative i za to, a dobro bi mi došla i čaša belog vina posle napornog dana – ali tu zamene nema, pa trpim…).

Samo sam negde posle dve nedelje došla kući sa punom kesom tako mi omiljenog džank fuda, dala mužu i rekla:

– Jedi, da gledam! – inače drugih ispada nisam imala. Ako ne računamo to što pitam ljude šta jedu i da li mogu da pomirišem…

Da sam manje otečena svi su primetili već posle nekoliko dana, a komplimenti da sam se “istopila” krenuli su već posle dve nedelje. Zato, idemo dalje. Do pobede! Nad sobom pre svega, a možda i nad ovim ostalim ženama oko mene 🙂

Kada sam krenula u ovaj izazov znala sam – nemam šta da izgubim, a može mi pomoći da rešim problem koji dugo “vučem”. Sve što je potrebno jeste da se pridržavam jasnih pravila. Da, toliko je jednostavno, neko drugi je uradio sav posao za mene.

Kada smo počeli ovaj eksperiment, mnogi su me upozoravali da “budem oprezna” jer je brzo mršavljenje opasno, može mi naškoditi… Ipak, ja sam rešila da verujem svojoj doktorki, koja je za to stručnjak i koja je u svakom trenutku bila tu da mi otkloni sve sumnje i pomogne oko bilo kakvih nedoumica. I zaista, dr Svetlana Pejić Gerić je moj najbolji saveznik na ovom putu!

Ne mogu da lažem – imala sam manjih kriza, kada mi se jelo nešto što nikada ranije nije, poput sira – njušila sam rolovani sir i zamišljala dan kada ću moći da ga jedem. Jela mi se i turšija, a parčetu savršene torte, koje su preda mnom jeli i uzdisali, jedva sam odolela. Ali, rešila sam – sad ili nikad. A pomisao da ću celog života vući 25 kilograma viška me je užasavala. Zato sam rešila – sad! I nema odustajanja.

Iako ideja da jedem “prašak” mnogima zvuči strašno, istina je da ni u jednom trenutku ne osećam glad. A kako imam 3 slatka obroka u toku dana (uz 2 slana), ni slatkiši mi ne nedostaju.

A sad malo o ukusima – i to potpuno iskreno i otvoreno. Kako sam na svake dve nedelje odlazila po novu dozu hrane (4 kutije slanih obroka i 6 kutija slatkih), imala sam prilike da isprobam manje-više sve što me je zanimalo i da shvatim šta mi se dopada i čega želim još, a šta baš i ne moram više da jedem.

Tako, utvrdila sam da ću puding od čokolade sasvim sigurno jesti i kada više ne budem na dijeti – jer zdraviji je od “pravog”, a jednako ukusan, ako ne i ukusniji (možda i nije, ali ja sam na dijeti i shvatite me, nemam izbora nego da verujem u to). Mus i musli od čokolade takođe su sjajni, kao i doručak od žitarica, puding od limuna mi je iznenađujuće prijao, dok nisam oduševljena pudingom od jagode ni straćatelom. Banana split uzimala sam u svakoj “turi”, tako da je jasno koliko mi se sviđa. Palačinka sa čokoladom i bananama ima sjajan, pun ukus, a kako sam, kao fan sladoleda, imala na raspolaganju i ovu smrznutu poslasticu sa ukusom jagode, apsolutno mi ništa od slatkiša nije nedostajalo.

Kod slanih ukusa je već malo drugačije. Bilo mi je malo komplikovanije na poslu da ih pripremam, pa sam za te prilike nosila sa sobom već gotov Protekal hleb, koji je veoma ukusan. Za pire od krompira potrebno je samo malo tople vode i spreman je, zato mi je i to bila odlična opcija za duge dane u kancelariji. Palačinka sa slaninom i sirom omiljeni mi je slani obrok, ali zahteva tiganj i šporet, za šta sam često bila uskraćena. Protekal pizza nije baš ista kao prava, ali kada je to jedina koju možete da jedete – sjajna je. Bolja je uz preliv za pizzu (takođe Protekal) i šampinjone od gore. Oko čorbi sam podeljena – od kukuzura mi je prijala, sa pirinčem takođe, dok mi sa piletinom i karijem nije “legla”, iako sam u to polagala najviše nade. I inače nisam fan kajgane, tako da sam ih izbegavala, osim nekoliko puta uz mnogo pečuraka – ono što već sad možemo da zaključimo je da posle dijete neko vreme sigurno neću jesti pečurke 🙂

Sjajna opcija za brzi slani obrok mi je čips, a ima ih različitih ukusa (gril, piletina, čili kuglice…) i svi su odlični!

Ono što mi je najbolje u vezi sa ovom dijetom (osim brzog i relativno lakog gubljenja kilograma) jeste činjenica da sve sve priprema jednostavno, ne zahteva posebnu organizaciju, niti mi komplikuje život, naprotiv – olakšava ga. Navila sam sebi alarm za svaki obrok, jer između njih ne treba da bude razmak manji od 2.5, niti veći od 4 sata. Uvek sa sobom nosim kesice hrane, suplemente i flašu vode. Jer “malo mi za sriću triba”.

Ubrzo mi je ovakav način ishrane ušao u naviku i sada mi deluje kao da sam oduvek tako živela. Ne fali mi više ništa, ne žudim ni za čim. Samo teram napred! Vaga sve lakše podnosi kada stanem na nju, a i meni je lakše i lepše nego ikad.

Kako funkcioniše dijeta Protekal?

U pitanju je proteinska dijeta koja obuhvata tri faze, a sve vreme ste pod kontrolom lekara.

1. Aktivna faza – redukujete masti i ugljene hidrate u ishrani, uz povećan unos proteina. To prouzrokuje rastvaranje masnih rezervi iz kojih se organizam snabdeva energijom. Usled niskog unosa ugljenih hidrata nivo insulina u krviv je nizak i masti se same tope. Uz to, nema osećaja gladi, niti nedostatka energije. Tokom ove faze gubi se 1,5-2 kg masti nedeljno, dakle rezultati su brzo vidljivi, što odlično utiče na motivaciju. U ovoj fazi konzumira se 5 gotovih proteinskih obroka (ja sam za doručak, i dve užine jela slatke obroke, a za ručak i večeru slane), uz dodatak svežih salata i povrća. Obroci su u vidu supa, pirea, kaša, šejkova, museva, pudinga, palačinki i kolač. U drugom delu aktivne faze dva gotova proteinska obroka se zamenjuju mesom, ribom, morskim plodovima i jajima.

2. Reedukativna faza – počinje kada se približite idealnoj telesnoj masi. Postepeno se povećava unos ugljenih hidrata, a smanjuje konzumiranje gotovih proteinskih obroka. Traje sve dok ne dođete do željene brojke na vagi!

3. Faza održavanja – kada ste već promenili navike u ishrani i stilu života, sada treba samo da ne uprskate sve. Lekar propisuje svakom poseban način ishrane, u skladu sa polom, godinama i zdravstvenim stanjem. Ako se budete pridržavali ovog – nema yo-yo efekta!

Nova ja

Ovako sam izgledala pretposlednjeg dana 2015. godine.

Foto: Zoran Lončarević za 24 sata

Foto: Zoran Lončarević za 24 sata

A ovo je bila moja priča tada (prenosim bez izmena).

Nova godina, nova ja. I ne, ovo nije samo fraza. Zaista izgledam drugačije, osećam se drugačije, ponašam se drugačije. Ljudi koji me nisu videli nekoliko meseci me na prvi pogled ne prepoznaju (ili im je to samo izgovor da mi se ne jave kad me sretnu), oni koji su me viđali i znaju koliko dugo pokušavam da smršam sada iskreno kažu da su mislili da nikad neću uspeti. Zapravo, zamalo i ja u to da poverujem…

Iako se i na fotografijama koje su pred vama vidi napredak, mislim da je zapravo najveća promena došla iznutra. Zdravija sam, srećnija i “pucam” od samopouzdanja (toliko da me ni komentari “i dalje ste debele”, koji će se sigurno naći ispod ovog teksta, jer znamo se 🙂 neće pogoditi, ni najmanje).

Sasvim sigurno nastavljam dalje da živim ovakvim životom, na koji sam se toliko navikla da ne mogu ni da se setim kako je bilo pre. Bilo je teških momenata, nije da nije, ali je i te kako vredelo. Protekal ostaje moj saveznik za dalje, cilj mi je da skinem još 10 kilograma, iako moja doktorka Svetlana Pejić Gerić misli da će to biti previše. Ali da dođemo bar do još -7, pa ćemo da pregovaramo za dalje.

Tako, ja ovu 2015. napuštam lakša za 15 kilograma nego što sam u nju ušla (i nego što sam imala početkom novembra), ali i za jedan veliki kamen sa srca.

Vama svima želim da budete srećni i zdravi, a ako vas naši primeri motivišu da rešite problem koji vas dugo muči – znajte da nas svih pet navijamo za vas. Srećna Nova godina!

A onda se desilo nešto…

Do polovine januara otišla su još 2 kilograma, i tako sam došla na -17, za dva i po meseca. A krvna slika – idealna. I ne samo to!

Polovinom januara 2016. godine saznala sam da sam u drugom stanju. Budući da, kao što sam gore napisala, imam insulinsku rezistenciju, ovo je bila višestruko lepa vest – bila je i znak da sam, uz pomoć ovog načina ishrane, uspela svoj organizam da dovedem u red. Naravno, u tom trenutku morala sam da prekinem sa dijetom, i dok sam u početku pazila šta jedem, ubrzo sam počela da ispunjavam sebi trudničke želje. Brinula sam da li ću time poništiti sve ono što sam uspela dijetom, ali – u šestom mesecu trudnoće sam stala u usku haljinu S veličine, koju sam kupila u januaru.

A photo posted by Anja (@anjastanisic) on

Ukupno sam tokom trudnoće dobila 17 kilograma (kao da sam ciljala – tačno onoliko koliko sam izgubila dijetom), a dve nedelje nakon porođaja imala sam 5kg više nego kada sam ostala u drugom stanju.

Sve bi bilo super da posle toga nisam jela sve što mi je došlo pod ruku, sve pod “opravdanjem” da je dobro zbog bebe, pa sam nabacila još koje kilo viška – ali ne brinem, uskoro se vraćam svom proverenom drugaru “Protekalu” i u svoje farmerke broj 28 (a ovaj post je način da se nateram da to uskoro dođe što brže).

8 CommentsLeave a comment

  • Pozdrav,

    Sjajan tekst i svaka čast na upornosti :-).
    U dobrom delu teksta sam se pronasla. Meni je unsulinska rezistencija zajedno sa povišene jutarnje glikemije dijagnostikovana pre 2 godine. Od tad sa 160cm visine i 48-55kg ja sam se ugojila 20ak kg. Posao mi je takav da dosta vremena provodim sedeci i ako se trudim da na otpr sat vremena ustanem i prosetam bar 5 min. Počela sam pre mesečak dana i sa teretanom, redukovanom ishranom, medjutim kilaža ni da mrdne.
    Moj problem je što pri manjem unosu uh a većem proteina ja vrlo brzo osećam glad(nekad nesvestice tj kao da mi se vrti u glavi).
    Doktori kažu da moram uh da stavim na minimum ili izbacim kad god mogu, a ja koliko go se trudila ne uspevam..
    Da li si ti možda nekada imala takav problem?
    Inače intolerantna sam na laktozu (sva sreća pa su tu tablete laktaze 🙂 ) i imam povišenu kiselinu, pa mi je (što bi moj miž rekao) uskoro će biti dozovljeno samo travu da pasem (a i nju ograničeno) 😀

    Neki savet? Neki doktor koji bi se malo ozbiljnije posvetio (a da se nalazi u NS) ?

    Hvala i veliki pozdrav 🙂

    • Ni meni teretana nikad nije pomagala, a čim jedem UH gojim se.
      Jedini lekari za koje znam da se bave ozbiljno insulinskom rezistencijom su dr Svetlana Pejić Gerić i dr Dejan Čubrilo, ali oboje nažalost rade u Beogradu. Eventualno za njega možda proveriti da li dolazi nekad u Novi Sad (u Bg deli prostor sa dr Ioannom, pa možda je i u NS tako).

  • Počela sam pre 5 dana, znam par njih koji su imali sjajne rezultate i ne sumnjam da ću i ja. 🙂 Baš sam motivisana, ja sam kod dr Monike i dopada mi se. Takođe imam insulinsku rezistenciju i pod terapijom sam i niz nekih boljki. Dogovor je da skinem 16 kg. Jedva čekam prvu kontrolu 🙂 Nije teško, malo se osećam slabo, slatki ukusi su mi vrhunski. Sve koje si nabrojala potpuno se slažem samo bih dodala i kokos desert sa komadicima čokolade. To mi je predivno. I one čokoladne štanglice . A slani..pa hmmm…..možda pileći kroketi i palačinke sa slaninom i širom. Ostalo…jedem al nisam oduševljena. Ali ide i mislim da je vreme da se vratim na moju kilažu… 4 godine se borim sa raznim dijetama i isto padne 6 dobijem 8 i tako u krug…hvala na dodatnoj motivaciji ❤

  • Prodje i meni mesec dana i izgubila sam 7 kg. Prezadovoljna sam. Još 9kg i to je to :))))
    Srećno nam bilo 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Kako sam za dva i po meseca izgubila 17 kilograma - i (p)ostala potpuno zdrava!